|
         |
ЂОЛЕ, МАСАЖЕР И ЈОШ ПО НЕШТО...
 |
Редовни састанак Друштва, а на столу мини изложба гљива! Двадесетак врста гљива са грошничких терена разгалило је наше напаћене гљиварске душе у овој, како би то наш Председник песнички рекао, безгљивој години. Небојша ,Милета и Ђоле донели су нешто сунчаница, пољских шампињона, али права звезда вечери је била велика сисата левка, илити Infundibulicybe(Clitocybe) geotropa, релативно ретка гљива на шумадијским теренима. Већ смо схватили да је ова јесен погодовала искључиво сапрофитским гљивама али да ће толико одговарати баш великој сисатој левки нисмо могли ни да претпоставимо. |
Ђоле програмира масажер.
|
|
Одмах пада договор, у петак на истим теренима тражимо велику левку! Водичи Милета и Ђоле. До петка Милета испада из комбинације, али је одмах добио оправдање, јер смо схватили да је у питању манифестација где су ноге под столом а прасе на столу. Дакле, водиће нас Ђоле! Никоме није било лако после тог сазнања с обзиром да је он ексцесна личност склонa упадању у потоке али, шта је-ту је! Скупљамо се код Лепе, уз кафицу, где нам се придружује још једна активна пензионерка Миланка. Екипа је у саставу: Гоца, Весна, Лепа, Миланка, Миланче, моја маленкост и ...наравно Џеј, пардон Ђоле. Док пијемо кафу, Ђоле се, ничим изазван, прикључује на масажер да би мало „освежио“ меморију пред полазак на терен.
|
Велика сисата левка је била баш велика (Clitocybe geotropa).
|
|
Изгледа да освежавање меморије баш и није успело јер је водич заборавио да нам каже да смо и колима могли до врха па смо „шипчили“ узбрдо пар стотина метара . Напомена: следећи пут Ђолету удвостручити дозу! Уз пут већ налазимо различиту „ситу“ од гљива и мало вилиног клинчића (Marasmius oreades), кога су слане већ прилично проредиле.
|
Вилин клинчић није тако чест, како то пише у књигама (Marasmius oreades).
|
|
Временска прогноза је најављивала кишу тек за поподне али, као и обично, није им се десило да погоде, па ситна јесењача почиње полако да нас засипа. Као прави хајдуци упадамо на терасу једне куће док се уплашени домаћини забарикадирају у њој. На ужас истраумираних људи уз вику, галаму и причање вицева, који нису за овај фини сајт, доручкујемо. Срећом по домаћине киша стаје и разуларена гомила, на челу са Ђолетом убрзо напушта терасу. На суседној падини на самој ивици шуме већ налазимо прве левке али и плавоноге модрикаче (Lepista personаtа).
|
Плавонога модрикача, можда и најукуснија у роду (Lepista personata).
|
|
Екипа се раштркала по целој ливади. Наравно, Гоца не испушта телефон ни када бере. Улазимо у шуму и на малим шумским просекама је опет налазимо захваљујући водичу Ђолету, који изгледа има касно паљење, па позитивни учинак масажера тек сада почиње на њега да делује. Зато га одмах награђујемо једном заједничком фотографијом на којој је он највиши!
|
Одабрана екипа Гљиварског друштва Шумадије.
|
|
На једном пању у шуми Миланче налази релативно ретку Pleurotus dryinus, гљиву из рода буковача. Нешто даље, на ободу шуме налазимо и Melanoleuca gramopodia и Collybia butyracea var. asema.
|
Смеђа густолиска (Melanoleuca grammopodia).
|
|
На једној ливади, у повратку, налазимо на изузетно ароматичну дивљу нану па је вреди набрати.
|
Гоца може да ради и три посла одједном.
|
|
Време је за повратак и опет се потврдило да је физика у праву. Они који су најспорије ишли уз брдо за трен су се скотрљали доле!
|
Ретка буковача на нашим теренима (Pleurotus dryinus).
|
|
За крај једна групна фотографија тражења белутка по потоку (како и зашто, то је већ нека друга прича!)
Ненад Милосављевић |
Крај сезоне затиче чланове ГДШ-а у потоку.
|
|
